Ba­ze­ni cr­ve­nog mu­lja Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma u Pod­go­ri­ci (KAP) još ni­je­su sa­ni­ra­ni iako su za dvi­je go­di­ne pro­mi­je­ni­li dva vla­sni­ka. Pre­ma pro­cje­na­ma struč­nja­ka, u KAP-ovim ba­ze­ni­ma na­la­zi se oko 7,5 mi­li­o­na to­na cr­ve­nog mu­lja.
Ukra­ji­nac Ro­man Den­ko­vič je pri­je dvi­je go­di­ne na­kon ku­po­vi­ne dva ba­ze­na cr­ve­nog mu­lja KAP-a na­ja­vio da će ri­je­ši­ti vi­še­de­ce­nij­ski pro­blem sa ot­pa­dom iz fa­bri­ke gli­ni­ce i da će pro­iz­vo­di­ti no­vi gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal. Obe­ća­nje ni­je is­pu­nje­no, pa je Den­ko­vić pro­dao ba­ze­ne be­ran­skoj fir­mi Veg ko­lek­tor jer na­vod­no ni­je mo­gao da do­bi­je pa­pi­re za grad­nju fa­bri­ke za pre­ra­du cr­ve­nog mu­lja. Ni do da­nas ba­ze­ni ni­je­su sa­ni­ra­ni.
Di­rek­tor eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” Alek­san­dar Pe­ro­vić oci­je­nio je da je pri­ča o sa­na­ci­ji ba­ze­na cr­ve­nog mu­lja Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma Pod­go­ri­ca (KAP) do­ži­vje­la de­bakl, upr­kos pom­pe­znim na­ja­va­ma i po­dr­šci na­vod­nih eks­pe­ra­ta bli­skih vla­da­ju­ćim struk­tu­ra­ma.
– Iako pom­pe­zno na­ja­vlji­van pro­je­kat pre­ra­de cr­ve­nog mu­lja u gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal, uz to jav­no po­dr­žan od stra­ne po­je­di­nih cr­no­gor­skih ,,eks­pe­ra­ta” za eko­lo­gi­ju i gra­đe­vi­nu, bli­skih vla­da­ju­ćim struk­tu­ra­ma, ka­ko se sa­da či­ni do­ži­vlja­va pot­pu­ni de­bakl. To je sa­mo još je­dan u ni­zu pri­mje­ra ka­ko se či­tav si­stem iz­vr­ga­va ru­glu od stra­ne bje­lo­svjet­skih taj­ku­na, sve­srd­no po­mog­nu­tih de­žur­nim „pa­tri­ot­ski” obo­je­nim struč­nja­ci­ma, ko­ji se ra­zu­mi­ju u sve po­čev od eko­lo­gi­je, pre­ko lin­gvi­sti­ke, za­vr­šno sa te­o­lo­gi­jom – ka­že Pe­ro­vić za „Dan”.
Na­vo­di da pri­ča o ba­ze­ni­ma cr­ve­nog mu­lja i dru­goj de­po­ni­ji in­du­strij­skog ot­pa­da u kru­gu KAP-a sve vi­še pod­sje­ća na slu­čaj Hal­de, ne­le­gal­ne de­po­ni­je na ko­joj je de­ce­ni­ja­ma od­la­gan ot­pad iz pro­iz­vod­nje nik­šić­ke Že­lje­za­re.
– To ka­žem iz raz­lo­ga što je i Hal­da kao i ba­se­ni cr­ve­nog mu­lja i dru­ga de­po­ni­ja u kru­gu KAP- pre­la­skom u pri­vat­no vla­sni­štvo, pod čud­nim okol­no­sti­ma, za­pra­vo po­sta­la „za­šti­će­na” lo­ka­ci­ja na ko­joj in­sti­tu­ci­je si­ste­ma, či­ni se, ne­ma­ju pri­la­ska ni­ti uti­ca­ja na sa­da­šnje vla­sni­ke. Za­pra­vo je ne­vje­ro­vat­no ko­li­ko je na­ša jav­nost la­ko­vjer­na i sprem­na da pri­hva­ti sve pro­dav­ce „ma­gle” ko­ji sa naj­vi­ših dr­žav­nih adre­sa pr­vo bu­du pred­sta­vlja­ni kao stra­te­ški part­ne­ri i in­ve­sti­to­ri, pa on­da pro­gla­ša­va­ni kao neo­zbilj­ni, što je ap­surd nad ap­sur­di­ma. S ob­zi­rom da se de­po­ni­je in­du­strij­skog ot­pa­da i KAP-a i Že­lje­za­re, ne mo­gu po­sma­tra­ti odvo­je­no od tih za­ga­đi­va­ča, ja­sno je da dr­ža­va, ali i lo­kal­ne upra­ve, mo­ra­ju is­ko­ri­sti­ti sve za­kon­ske mo­guć­no­sti da bi se ti ozbilj­ni vi­še­de­ce­nij­ski eko­lo­ški pro­ble­mi ri­je­ši­li na za­do­volj­stvo cje­lo­kup­nog dru­štva – ka­že Pe­ro­vić.
Na­vo­di da uz svo uva­ža­va­nje kom­plek­sno­sti pro­ble­ma­ti­ke, ni­ka­ko ne mo­že­mo pri­hva­ti­ti iner­tan od­nos po­seb­no lo­kal­nih upra­va ko­je umje­sto da za­šti­te in­te­re­se lo­kal­nih za­jed­ni­ca, pro­mo­vi­šu neo­d­go­vor­ne in­ve­sti­to­re i nji­ho­ve „in­ve­sti­ci­je” ko­je mo­gu pre­po­zna­ti sa­mo oni sa­mi, jer gra­đa­ni sve vi­še vje­ru­ju svo­jim oči­ma ne­go pra­znim pri­ča­ma.
– Ka­da se pri­ča o ko­ri­šće­nju sred­sta­va iz dr­žav­nog bu­dže­ta ili bes­po­vrat­nih fon­do­va, ta­da su lo­kal­nim upra­va­ma pu­na usta de­cen­tra­li­za­ci­je nad­le­žno­sti, a ka­da se ra­di o rje­ša­va­nju naj­ve­ćih ži­vot­nih pro­ble­ma on­da se od­go­vor­nost pre­ba­ca na dr­žav­ni ni­vo, što je vi­še ne­do­pu­stiv trend i ne­što što se ne smi­je ig­no­ri­sa­ti – ka­zao je Pe­ro­vić.
Pe­ro­vić is­ti­če da bez ika­kve že­lje da uma­nje od­go­vor­nost Vla­de, Skup­šti­ne, pra­vo­sud­nog si­ste­ma, te nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja na dr­žav­nom ni­vou za či­ta­vo mo­re eko­lo­ških pro­ble­ma, ipak či­ni se da jav­nost ne­ka­ko ne pre­po­zna­je ko­li­ko su za­pra­vo or­ga­ni lo­kal­ne upra­ve do­pri­ni­je­li ne­kon­tro­li­sa­noj de­va­sta­ci­ji i de­gra­da­ci­ji ži­vot­ne sre­di­ne, što se ne­ga­tiv­no od­ra­ža­va i na kva­li­tet ži­vo­ta či­ta­ve za­jed­ni­ce.
– Sa­mo­vo­lja i ba­ha­to po­na­ša­nje lo­kal­nih funk­ci­o­ne­ra, ko­ji če­sto ig­no­ri­šu dr­žav­ne po­li­ti­ke i stra­te­gi­je iz obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne, pa čak i pot­pu­no svje­sno kr­še va­že­će za­ko­ne na­no­se­ći traj­ne i sa eko­lo­škog i eko­nom­skog aspek­ta ne­sa­gle­di­ve šte­te za za­jed­ni­cu. To je naj­vi­dlji­vi­je u obla­sti­ma upra­vlja­nja ot­pa­dom i pro­cje­nom ri­zi­ka od ka­ta­stro­fa – is­ta­kao je Pe­ro­vić.
M.S.


To­le­ri­sa­nje be­za­ko­nja

Pe­ro­vić is­ti­če da je pro­sto ne­vje­ro­vat­no da da­nas ima­mo si­tu­a­ci­ju da zbog ne­po­sto­ja­nja lo­kal­nih pla­no­va za upra­vlja­nje ot­pa­dom ili stu­di­ja za­šti­te od po­pla­va, po­ža­ra i ze­mljo­tre­sa, što su i za­kon­ske oba­ve­ze, bi­va­ju u pi­ta­nje do­ve­de­ne i po­ten­ci­jal­ne in­ve­sti­ci­je, pro­jek­ti sa­na­ci­je i re­me­di­ja­ci­je, pa i in­fra­struk­tur­na ula­ga­nja.
– Ne­do­pu­sti­vo je što Vla­da i pra­vo­sud­ni si­stem to­le­ri­šu op­struk­ci­ju svo­jih stra­te­gi­ja i pla­no­va, ne­po­što­va­nje za­kon­skog okvi­ra. Za­to sma­tra­mo da je po­treb­no jav­no is­ta­ći, na­ro­či­to u su­sret otva­ra­nju pre­go­vo­ra za po­gla­vlje 27, ne­do­pu­sti­vu ne­e­fi­ka­snost lo­kal­nih upra­va, čast ri­jet­kim iz­u­ze­ci­ma, pri­zna­ti oči­gled­nu ne­sprem­nost na pri­la­go­đa­va­nje sa­vre­me­nim stan­dar­di­ma i pri­mje­ni do­brih prak­si. Kraj­nje je vri­je­me da se na od­go­vor­nost po­zo­vu svi ko­ji svo­jim (ne)či­nje­njem ugro­ža­va­ju pro­ce­se od či­jeg po­zi­tiv­nog is­ho­da be­ne­fi­te tre­ba da osje­te svi gra­đa­ni, a ne sa­mo in­te­re­sne gru­pe, ko­je naj­če­šće for­mi­ra­ju čel­ni­ci lo­kal­nih upra­va iz se­bi bli­skih kru­go­va – is­ti­če on.


Li­ce sa po­tjer­ni­ce sto­ji iza be­ran­ske kom­pa­ni­je

„Dan” je ra­ni­je ob­ja­vio da iza be­ran­ske kom­pa­ni­je Veg ko­lek­tor, ko­ja je ku­pi­la dva bez­e­na cr­ve­nog mu­lja ko­ja su ne­ka­da pri­pa­da­la KAP-u, sto­ji Si­ni­ša Je­vrić (46), li­ce sa po­tjer­ni­ce In­ter­po­la. Iz­vr­šni di­rek­tor i osni­vač fir­me je nje­gov sin La­zar Je­vrić (20), ko­ji se sa­mo fik­tiv­no na­la­zi na toj po­zi­ci­ji, a u či­tav po­sao je uklju­čen i Si­ni­šin brat bli­za­nac Lju­bi­ša Je­vrić, ko­ji je u po­li­cij­skim evi­den­ci­ja­ma ozna­čen kao bez­bjed­no­sno-in­te­re­sant­no li­ce. Za Si­ni­šom Je­vri­ćem je go­di­na­ma ras­pi­sa­na me­đu­na­rod­na po­tjer­ni­ca Dan­ske zbog sum­nje da je umi­je­šan u šverc ko­ka­i­na u toj ze­mlji. Ina­če, Cr­na Go­ra i Dan­ska ne­ma­ju pot­pi­san spo­ra­zum o iz­ru­če­nju sop­stve­nih gra­đa­na.